У Народном музеју у Београду сутра ће у 12 часова свечано бити представљено монументално дело Паје Јовановића „Крунисање цара Душана”, познато и под називом „Проглашење Душановог законика”, а након обимних радова на конзервацији и рестаурацији.
Како наглашавају из музеја, композиција величине преко двадесет метара квадратних са темом која приказује чин крунисања цара Душана у Скопљу 1346. године, насликана је као поруџбина Краљевине Србије за потребе учешћа на Светској изложби у Паризу 1900. године.
Слика је добила златну медаљу и много ласкавих признања, а до које мере је ово ремек-дело било цењено и тражено, говори и податак да је све до позних година живота Јовановић тему крунисања цара Душана сликао у више наврата, у различитим форматима, на више начина и за различите потребе. Са великом студиозношћу на слици је приказана 31 историјска личност, а визуелној реконструкцији историјског догађаја Јовановић је приступио аналитично и марљиво, прикупивши податке најпре у Бечу, а затим и у Венецији, Цариграду, Скопљу, Призрену и средњовековним манастирима, проучавајући средњовековне одежде, краљевске орнате и историјске личности које су том догађају могле присуствовати.
На дуготрајност рестаураторског процеса утицале су пре свега димензије слике од 390 х 589 центиметара, али и свеобухватне анализе технике и сликарског поступка, које су му прeтходиле. У сарадњи са Технолошко-металуршким и Хемијским факултетима Универзитета у Београду, стручњаци Народног музеја у Београду су испитали механичка својства платна и начин његове припреме за сликање како би прецизно био прорачунат иновативан начин затезања слике, први пут примењен у Србији. Класичан начин шпановања на рам је замењен новим конструисаним носиоцем са еластичним тензорима који равномерно, оптимално и не деструктивно, обезбеђују дугорочну стабилност слике. Аналитички приступ конзерватора открио је и сасвим оригиналан, без примера за поређење, поступак препарирања платна који нам је допунио знање о Паји Јовановићу као сликaрском технологу који је вешто манипулисао материјалима како би постигао ликовне вредности према својој уметничкој замисли и жељи наручиоца – краља Милана Обреновића.
О процесу конзервације и рестаурације најмонументалнијe сликe која се чува у Народном музеју у Београду присутнима ће говорити чланови рестаураторског тима, док ће о поводу за њен настанак, историјским личностима и њеном значају за Јовановићев опус сви заинтересовани имати прилику да сазнају током стручног вођења које ће почети у 13 сати.