Када је покренуо инвазију на Украјину, руски предедник Владимир Путин надао се да ће da обнови славу некадашњег Совјетског савеза 50-их година прошлог века, када је та творевина била на врхунцу моћи. Уместо тога, изазвао је хаос какав није виђен од колапса СССР-а 1991. године.
Широм некад славног Савеза, од Источне Европе до Кавказа и Азије, некадашњи делови заједнице одбијају да се покоре или остављени сами себи због све тежег и све неуспешнијег руског покушаја да освоји Украјину. У исто време догађају се нови сукоби међу државама, некад чланицама Савеза, а старе се ране отварају.
Азербејџан
У уторак је Азербејџан почео да гранатира села и градове дубоко у територију Јерменије. То је најозбиљнија ескалација од рата вођеног пре две године. Верује се да је до тога дошло јер је Москва, која је осигурала примирје у регији Нагорно-Кабарах, повукла своје елитне војне јединице с тог подручја како би их упутила у Украјину. Азербајџан је искористио ту ситуацију и наглом офанзивом заузео многе положаје од стратешке важности.
Јерменија
Јерменија је део војног савеза Организација Уговора о заједничкој сигурности (ЦСТО) на челу с Русијом, која и подржава ту земљу у сукобу, а њихов премијер Никол Пашињан у понеђељак је затражио да се хитно пошаље војна помоћ како би се зауставила инвазија на Јерменију. Друге чланице тог савеза нису биле превише вољне, Казахстан је поручио да нема никакве шансе да пошаљу своју војску, а Москва ћути јер не жели да се уплете у нови сукоб усред рата у Украјини.
– Руски неуспеси у Украјини значе да су њихове способности значајно мање него што су приказивали те стварају “вакуум” у регији. У овом тренутку Русија или није вољна или није способна да заузда Азербајџан – сматра Јерменски аналитичар Тигран Григорјан
Грузија
Рата се прибојава и Грузија, где на свакој државној згради виси застава Украјине како би се одала почаст тамошњим жртвама. То није изненађујуће ако се има на уму да је око петине грузијске територије одавно под руском окупацијом у декларирсаној, али никад међународно признатој Абхазији. Па иако грузијска влада говори против руске инвазије на Украјину, нису увели економске санкције. Више од 60 посто испитаних Грузијаца сматра да нису учинили довољно.
Шеф владајуће странке, Иракли Кобахдиџе, поручио је да би та земља можда морала да нападне Русију, а касније рекао да се само шалио.
Казакхстан
Проблеми за Москву су и у Казакхстану, где је Русија послала ‘мировну мисију‘, односно своје снаге да помогну у смиривању протеста против власти и нереда у које су прерасли, но тиме нису добили поузданог савезника. Путин је доживео врло хладан туш од казашког председника Касим-Јомарта Токајева на форуму у Санкт Петерсбургу у мају. На његово обраћање како је руска инвазија неопходна, казашки председник поручио је да они “не признају квази државе, а то су Луханск и Доњецк”. Неколико недеља касније, Токајев је рекао како је његова земља забринута због последица овог рата, нарочито енергетске кризе.
Кремљ је реаговао тако што је угасио нафтни терминал Новороссијск, чиме је Казахстан спречен да извози свој гас и нафту преко Каспијског мора. Цинично, као и увек, Москва је рекла да су разлог неексплодиране подводне мине из Другог свјетског рата. Односи Русије и Казахстана све су гори, раније ове године из Русије је преко бившег предсједника Дмитрија Медведева поручено да је то “вештачка” држава и да је изворно колонизована од стране Руса.
Молдавија
Молдавија је исто у причи. Земља са три милијона становника нејака је да би се обранила од утицаја Москве, а на истоку, у Придњестровљу које се одцепило од матице али то и даље није међународно признат, налази се 1.500 руских војника. Председница Маиа Санду сада жели да они оду, и снажно подржава Украјину.
Молдавија и Украјина су заједно у мају добиле статус кандидата за чланство у ЕУ.
Таџикистан и Киргистан
И за крај, ту су Таџикистан и Киргистан, гђе су у среду на граници у размјени ватре погинуле најмање две особе. Наводно обе земље интензивно премјештају артиљерију и друго тешко наоружање.
Дугачка и вијугава граница коју деле две земље лоше је означена и обе се међусобно оптужују за изазивање ватре. У време СССР-а граница је била неважна, али последњих су се година Таџикистан и Киргистан више пута нашли на ивици рата.
Руско министарство спољњих послова “изразило је спремност да помогне странама у постизању дугорочног, обострано прихватљивог решења граничних питања” и понудило да подели своје “богато искуство у означавању граница”.
Међутим, руска војна моћ у регији опада. Москва је повукла 1.500 војника из база у Таџикистану, јавио је Радио Слободна Еуропа. Постоје извјештаји да су руски војници стационирани у Киргистану ротирани.
Моћни играч
Овонедељни самит Шангајске организације за сарадњу у Узбекистану показао је размере промена у распореду моћи. Путин се у Самарканду састао с кинеским предсједником Сијем и касније је признао да његов кинески колега има “питања” и изражава “забринутост” у вези с ратом у Украјини.
Си је упутио пажљиво срочену изјаву. “Суочена са светом који се мења, временима која се мењају и историјским промјенама, Кина је вољна да сарађује с Русијом како би демонстрирала одговорност великих сила и водила, како би усадила стабилност и позитивну енергију у свет хаоса “.
То је, наиме, далеко од партнерства “без ограничења” које су руски и кинески владар најавили непосредно пре руске инвазије на Украјину.
Си је рекао да ће Кина “одлучно подржати Казахстан у обрани његове независности, суверенитета и територијалног интегритета”.
Јасно је да постоји нови моћни играч у регији.