Коментари догађаја су свуда око нас и тај феномен је ултимативан у времену изразитих турбуленција која претходе великом светском рату. Делује да се на плану догађаја у свету одвијају процеси који се из одређених разлога посматрају двоструко или чак вишеструко, веома опречно и неконсистентно.
Aгенда никако није стала
Погледајмо нпр. несрећни Шангај, не изгледа ли овај град као отисак најбруталнијег експеримента. Данашње слике из њега, вриска грађана из солитера страдајући услед потпуно затварања због несташице хране и лекова, трагичне слике самоубистава, разграбљивање хране у маркетима, присуство војске која проводи чувено тестирање грађана сваког дана. Међутим само месец дана раније ништа није било тако, у заправо 26 милинском граду живело се релативно нормално. Овај практички застрашујући експеримент нас опомиње да агенда никако није стала него да се довија најбескурпулознијим методама гурања овог света из дана у дан и из месеца у месец у догађаје којима ће свет бити заиста запањен. И не сам то, ова ужасна и невероватна слика једног мегаполиса је будућа слика многих градова који ће или због бруталне контроле полуга моћи Швабових уговора са владама света или због разних несташица хране и енергената или због реалних претњи проистеклих из истраживања у 330 биолабораторија света за које ми знамо, постати стравични призори уништења под именом „Велики Ресет“.
Та диспропорција између неке нормалности и овога што се сада догађа је главна забава елита Новог Светског Поретка јер управо на најнеочекиванијим догађајима људи најтеже страдавају и цела структура цивилизацијских односа се претвара у рушевине. Свет ће из уљуљканости технологијама, причама о 21. веку и комодитету подређеног функционисању државних система осванути пред наличјем свега набројаног.
Ефикасна контрола кретања друштвених немира
Пођимо даље, у Европи видимо потпуну дезоријентацију у позицинирању према кризи у Украјини. Бројне државе Европе тактизирају да ли да уведу потпуне санкције Руској Федерацији, али да не буду у замци катастрофе проузроковане несташицом хране и енергената. Такву ситуацију као и у Шангају најбоље амортизују војне структуре, овај пут НАТО-а које служе да граничне државе са Русијом уведу у директну конфронтацију са Руском Федерацијом, али ништа мањи циљ је ефикасна контрола кретања друштвених немира у самој Европи. Неке од земаља покушавају да искоче из НАТО воза сада када су ствари постале наопаке, али рекло би се касно. Масовни немири који ће због последица политичког егзибиционизма државе Европе потресати до граница опстанка моћи ће се контролисати само војним регулативним фактором.
За то време српски окупациони вилајет звани Србија поприма потпуно неконтролисане контуре. Задужење које по неким стручним анализама котира и на 84 милијарде евра кад се укуључи вањски дуг, дуг привреде, дуг грађана и дуг надалеко чувеног инвестиционог карактера обећава да ће убрзо пристићи економска реалност мањих плата и пензија, бар виђено у релацији са магичним 500 Е статусним успехом. Надаље криза енергената нам пристиже јер Руска Федерација све теже разуме изразе „пријатељства“ кроз већ двоструко гласање против интереса Русије у УН. Мора се свакако и приметити непосредно инсистирање наших власти на урушавању Републике Српске кроз комуникацију са неовлашћеним и антисрпским тзв. представником за БиХ, заправо кроз подржавање дипломатске и сваке друге агресије на статус Републике Српске.
Циркуска представа
И опет ту је и незаобилазна изборна игра која буди све љубитеље данашње власти из сна подршке. То буђење помало узрокују и контролори процеса из ЕУ којима је изгледа, такођер, превршила меру циркуска представа са изборима и криминалом, па сматрајући да боље да сами реагују пре него што циркус стекне нове друштвене дисципине. У том смислу се реализује употреба безбедоносних снага ЕУ у сопственом интересу контроле криминала или нивелисање стања у држави Србији у њима примерну меру. Тако чини се да је изборно весеље брзо завршило и да се у политичком лонацу Србије могу наћи свакакве мирођије по вољи страних агентура зачињено хапшењима, запленама, уценама и другим демократским методама које криминалне структуре најбоље разумеју.
Дакле, немогуће је сагледати размере неповољног положаја државе Србије, и даље једини регулатор свих агенди које су тренутно у току су народно ангажовање на једином институционалном месту, а то је улица. То кретање народа који брани право на голо опстојање, нама можда потуно невидљиво, тренутно држи линију оној промени услова живота која може да се подведе под термин „слом система“. Дакле, бранимо наше огољене и животне интересе док смо то још у прилици. Сваки отпор је добар отпор у мору кретања који урушавају свет. Српски народ је и у претходна два светска рата компликовао планове силницима, најчешће тога уоптше нисмо били свесни. Свакако споменимо и мали протест у више од 650 дана свакодневно испред Скупштине као пример истрајавања.
Користим прилику да поменем јучерашњи догађај у Ђирилици посвећен изузетном делу Олге Луковић Пјановић који можете погледати на ТВ Данга.
„Отпор српског народа светској агенди представља већ деценијама кључне моменте борбе целог света за слободу. У својој скромности српски народ тог великог дела уопште није свестан“
Гордана Кангрга-Микулић, мр. Рачунарске Технике и мр. Телекомуникација и Информатике, иницијатор и организатор Сабора Универзитетских Професора у оквиру којег сте сведоци бројних излагања наших цењених професора и доктора наука која се одвијају сваког петка у просторијама Ћирилице.
Врчин, 15.4.2022.