Санкције Русији: За и против

У Београду је представљена петиција против увођења санкција Русији коју је до сада потписало више од 200 јавних личности међу којима су академици Матија Бећковић, Коста Чавошки и Василије Крестић, епископи СПЦ Иринеј и Давид, редитељ Емир Кустурица и бивши амбасадор у Русији Славенко Терзић.

Петицијом се од председника Србије Александра Вучића, Владе и „најзначајнијих институција српског народа“ тражи да одбаце „притиске и уцене Запада“ и да не уводе санкције Русији.

Оцењује се да српски и руски народ вежу „најтешње везе“ и да је „трајно савезништво“ са том земљом данас једини гарант очувања територијалног интегритета Србије, односно Косова и Метохије у њеном саставу као и очувања дејтонске уставне позиције Републике Српске (РС).

Потписници петиције изразили су наду да ће украјински народ „одбацити“ западне савезнике који их како се наводи, из себичних интереса гурају у сукоб са „словенском браћом“.

Додали су да иза петиције не стоји „нити једна политичка организација“ и најавили да ће други круг потписника објавити на Дан победе над фашизмом, 9. маја.

По речима академика Матије Бећковића, Србија себи не би смела да дозволи „понижење“ у виду увођења санцкија Русији.

„Ни Хитлер није тражио од Србије да шаље војску на Источни фронт, то је и за његова мерила било превише, као нека врста инцеста. Ниједном малом народу у наше време не би пало на памет да уводи санкције Русији, то им неко наређује не због Русије него да се зна ко им је газда“, рекао је Бећковић.

Професор Филолошког факултета у Београду Мило Ломпар оценио да је да се од Србије тражи да се прикључи санкцијама Русији „да би се приклонила западној интерпретацији кризе у Украјини“.

„Од нас се тражи да прихватимо пропагандну матрицу која је дубоко лажна а посредно и да прихватимо да је злочиначко бомбардовање Савезне републике Југославије 1999. године било нешто са чим смо се, макар накнадно сагласили. То је суштина захтева који се постављају пред Србију и то никако не можемо прихватити“, рекао је Ломпар.

Наводећи да је сарадња са Русијом „основни“ услов опстанка српског народа од 16. века, уз како је рекао, мање прекиде током владавине краља Милана и Јосипа Броза Тита, професор Филозофског факултета у Београду Милош Ковић оценио је да би евентуално увођење санкција Русији представљало „национално самоубиство“.

„Морате знати шта су национални интереси и од њих се не одступа. Питања опстанка наших суграђана на Косову и Метохији, наших сународника у РС су питања која зависе од Русије. Треба бити трезвен и умети сачекати јер време ради за нас. Уз све критичне тренутке којима сада сведочимо, мултиполарни свет је већ успостављен“, рекао је Ковић.

Оценио је да све што су српске власти урадиле према Русији, укључујући недавно гласање за суспензију те земље из Савета УН за људска права, „показује спремност да неко жели да прекине наше везе са Русијом и тиме се одрекне Косова и Метохије и Републике Српске“.

„Узмимо спољну политику лишену сваког морала, како је замишља Александар Вучић. Шта је Србија добила гласањем за избацивање Русије из Савета УН за људска права? Добила је ракете ‘џавелин’ или су добили косовски Албанци? Или је можда добила најновије претње демократски изабраном легитимном представнику српског народа у Председништву БиХ, Милораду Додику“, упитао је Ковић.

Vuletić o peticiji protiv sankcija Rusiji: Listu čine zavedeni anonimusi i dokazani ratni huškači