Све више Немаца верује Путину

Ново истраживање показује да све више Немаца верује да је Русија морала да нападне Украјину као одговор на НАТО провокацију. Немачки медији, служећи се тим истраживањем, извјештавају како се проруска пропаганда брзо шири немачким друштвом. Међутим, неки аналитичари сматрају да промена мишљења има више везе с немачком унутарашњом политиком него с руским утицајем и да истраживање не доноси никакве новости.

Независна истраживачка група CeMAS са седиштем у Берлину објавила је 2. новембра студију о руским теоријама завере и ширењу дезинформација у немачком друштву. Студија је укључивала резултате истраживања проведеног у Немачкој почетком октобра, а они су били прилично запањујући.

До сада није било разлога за сумњу да је немачко друштво чврсто на страни Украјине у рату. У априлу је 70% Немаца веровало да је потребно подржати Украјину у сукобу с Русијом упркос трошковима, укључујући растуће цене енергије.

Резултати новог истраживања показали су нешто друкчију слику. На питање “Верујете ли да је НАТО толико дуго провоцирао Русију да је морала да уђе у рат?” Потврдно је одговорило 19 посто испитаника. 21 посто је рекло да се деломично слаже с идејом. То значи да готово 40 посто Немаца верује да је узрок рата нејасан и да НАТО дели одговорност за њега, или да је чак натерао Русију на рат. У бившем ДДР-у у источној Немачкој, део испитаника који су одговорили потврдно је 59 посто – што га чини у главним мишљењем.

У истом истраживању 44 посто Немаца сложило се или деломично сложило с идејом да се Путин бори с глобалним закулисним силама које контролишу свет. 35 посто се слаже да Украјина не може имати властите територијалне захтеве будући да је историјски део Русије. 33 посто уверено је да су информације о америчким лабораторијима за производњу биолошког оружја барем деломично точне.

Раније истраживање са сличним питањима проведено је у априлу, а бројке су се знатно разликовале од најновијих. Тада је 29 посто испитаника мислило да је до инвазије дошло због провокације НАТО-а. Само 32 посто тада је сматрало Путина борцем против тајне глобалне владе. Раширена употреба одговора “деломично да, деломично не” у анкетама јасно указује на успех руске пропаганде јер, према ауторима студије, сврха руских кампања дезинформирања је ширење несигурности у друштву.

Аутори студије закључују да је проруска пропаганда раширена у Немачкој и сматрају је делом хибридне методе ратовања. Проруски осећаји постали су раширени у немачком друштву чак и пре инвазије, посебно међу такозваним КОВИД противницима, који су организовали активну противвладину групу. Они су покретачка снага проруских скупова који су привукли хиљаде људи ове јесени у источној Немачкој. Власти страхују да би се с порастом цена и могућим прекидима појединих услуга ови скупови могли да прошире по целој Немачкој.

Стручњаци тврде да руска пропаганда нема никакве везе с тим
Немачки медији преузели су закључке истраживача и тако је Дер Шпиегел објавио чланак с насловом “Све више Нимаца верује руској пропаганди”. Међутим, Немачка је блокирала главне дистрибуцијске канале за такву пропаганду – канал РТ на немачком језику уклоњен је из сателитског емитовања и блокиран на јутјубу, а блокирани су и главни проратни канали на немачком језику на Телеграму. А руска пропаганда не може се похвалити никаквим посебним помацима, било у заобилажењу цензуре или у садржају, поседњих месеци.

Берлински политолог, директор  и аутор Телеграм канала о немачкој политици,  се није могао сетити неких посебних успеха руске пропаганде у Немачкој:

– Имам осећај да постоји нека помпа око овог истраживања. Учинак који поступно видимо у јавном мнијењу је повратак на предратни дискурс. У Њемачкој је и пре 24. фебруара био врло раширен став да НАТО провоцира Русију – иако то не желим да то  оцењујем. Била је то нормална, угледна позиција међу врло великим делом становништва и елита. Оно што сада видимо је излазак из интензивне ратне комуникације. Другим ријечима,догађа се нормализација.

Истина је да је скептицизам према НАТО-у карактисао Немачку  поседњих неколико деценија. Године 2019. само 30 посто Немаца гледало је на НАТО као на добру силу у свету – најмањи број за било коју земљу у савезу, а само 51 посто Нимаца сматра да је чланство у НАТО-у корисно за Немачку. Руска инвазија на Украјину помогла је окупити Немце око НАТО-а неко време, али учинак је био пролазан, а онда су се појавила питања о цени рата. Немачка је веројатно теже погођена учинцима рата од било које друге западноевропске земље – немачкоа привреда је изгубила конкурентску предност коју је имала због јефтиног руског гаса, а Путинова трансформација у недвосмислено злу силу утицала је на немачке елите које су одржавале пријатељске односе с њим.

– У приватним разговорима о политици стално се поставља питање ко има користи и за разлику од става у априлу, разумемо да у овом рату има много губитничких страна – међу њима и Немачка. Углавном само Вашингтон побеђује. Немачка се осећа све више зависном о одлукама које се не доносе у Берлину. То је важнији утицај од било које руске пропаганде. Уз дужно поштовање, не морате тражити шпијуне и агенте на сваком углу – коментирао је Алексеј Јусупов истраживање.