Совјетски Ареа 51

Градња је почела у доба Хладног рата 1977. године и требао је бити заповедни центар у случају нуклеарног рата

Кодно име је Објекат 221 , а према гласинама то је недовршени комплекс који садржава више од 10 км тунела распоређених на четири нивоа  које су уграђене дубоко у планину. Да би их обићи потребне су добре, издржљиве батерије, отпорне на влагу.

Проналажење поузданих извора који се тичу изградње Објеката 221 није лак задатак јер он датира из доба Хладног рата и Гвоздене завесе која је делила бивши Источни блок од остатка света. Оно што преостаје су само приче упућених и обилазак подземног града.

Тврди се да је градња почела 1977, на месту испод брда Мишен. Смештено у близини Севастопоља, то је требао бити дом црноморске флоте совјетске војске, а ова компликована мрежа бункера и тунела била је позната као “Алсоу-2” или “Објекат 221”. Требала је служити као регионална поморска база, пише Бохемиан Блог.

Место је одабрано након темељног геолошког снимања. Откривено је да је брдо Мишен беспрекорне грађе, без пукотина, пећина, ломова или шупљина. Подземни град изграђен дубоко 180 метара унутар ове савршене планине сматран је крајњим обранбеним положајем, заповедним центром способним издржати чак и директан нуклеарни напад. Имао би властити нуклеарни реактор мањег обима, такође  изграђен у срцу планине, и био би способан обезбедити електричном енергијом и подржавати војне операције независно о томе што би се догађало на површини.

Слично као и база нуклеарних подморница у Балаклави, Објекат 221 је у великој мери производ хладног рата. На јужним обалама Црног мора, удаљеним од Крима само којих 250 км, у Турској – која је амерички  савезник и чланица НАТО-а, биле су смештене америчке ракете Најк-Херкул. Зато је СССР морао своју нуклеарна војну морнарицу на Кримском полуострву опремити моћном одбранбеном противмером, као и омогућити приступ Средоземљу уколико буде потребно.

Идеја која стоји иза Објеката 221 била је осигурати регионални центар нуклеарне црноморске флоте … али друга прича сугерише да би она могла послужити и као хитни резервни командни центар за читаве совјетске војне снаге. Крим је дуго био омиљено одмаралиште међу руском елитом, па је тако подземни град заштићен бомбама у близини одмаралишта на плажи могао осигурати безбедност  у случају да избије нуклеарни рат,  док су се апаратчики сунчали на златном кримском песку. Да су којим случајем одлучили напасти Москву попут Хирошиме или Нагасакија, ово је требао постати резервни командни пункт. Чак и ако није истина – прича добро звучи, но уласком у Објекат 221, све указује да је то требало бити тачно тако. Објекат 221 саграђен је тачно унутар планине, на дубини од 180 м испод чврсте стене. Чврстом стеном која штити ове тунеле од било каквих ваздушних напада. Комплекс испод планине Мишен сматра се другом највећом подземном структуром у целој Украјини, одмах иза кијевског метроа.

Објекат је изграђен на четири нивоа – командни ниво, стамбени ниво, хардвер и комуникациони ниво – с два сигурна улаза, источни и западни, удаљени 650 метара, и оба излазе на пут који кружи по обронцима планине. Ови огромни тунели довољно су велики да кроз њих без проблема пролазе и војна возила која могу ући и до 500 метара унутар стена. Пројекат је извео специјални батаљон подземних грађевинских радника – тимови са искуством у изградњи бетонских силоса за балистичке ракете.  Постављени су цеви и каблови, заједно са осовином која је спајала базу са радарском платформом на самом врху планине.

Кућиште је припремљено за мали нуклеарни реактор смештен на задњем делу комплекса. Постоје докази да су уграђени ваздушни канали, вентилатори, водоводне и канализационе цеви, док су у празне осовине између нивоа били смештени лифтови. Крај хладног рата означио је и крај СССР-а као јединствене државе, па су стали и радови на Објекату 221 и то негде 1989. године, кад је 80 посто посла било обављено. У децембру 1991., Украјина се успела одвојити од брзо распадајућег Совјетског Савеза и постати независна држава. Некада сигурно место на брду Мишен било је чувано до 1992. а онда је брзо почела пљачка и данас је доведено до непрепознатљивости.

У оне ране постсовјетске године постојали су предлози да се бункер искористи као постројење за флаширање минералне воде или вина, а занимљиво је да је сличну идеју имао и Никита Хрушчов за сличан Објекат 825 – који је требао бити подморничка база на Балаклави, али је тадашњи совјетски председник рекао да је превише примитиван и премален за ту намену. “Ово треба дати винарима”, рекао је тада мрзовољно Хрушчов.

Протеклих деценија машине, цеви, каблови и плочице били су темељно почупани, а користио се и експлозив како би се отворили запечаћени делови подземног града. У року од само неколико кратких година, Објекат 221 препуштен је пропадању.