Статистички подаци кажу да је 80 одсто стамбених јединица последњих година купљено кешом. Експерти говоре о “величанственом прању пара” какво је до сада виђено само у неким јужноамеричким земљама
Бивши члан Одбора Агенције за борбу против корупције и професор економије Божо Драшковић каже за “Време” да се порекло новца којим физичка лица купују некретнине не утврђује. Он објашњава да део готовине која се улаже у некретнине има легално порекло од исплаћене добити, продаје других некретнина, продаје имовине на правцима градње инфраструктурних објеката, зарада остварених радом или пословањем у иностранству и слично. Међутим, истиче он, могуће је претпоставити да је други део “кумулиран из нелегалних послова, криминала или избегавања плаћања пореза”.
Наши други саговорници, осим у самој корупцији, односно пљачки државних ресурса, велики проблем виде и у томе што се Србија добрим делом управо издржава од грађевинско-инвеститорске индустрије, ако се не рачуна енормно и континуирано задуживање у иностранству. У питању је својеврсно “кружење некретнина и новца у природи”. Својеврсни перпетуум мобиле. “Јамљено” се враћа у Србију на тржиште некретнина, па се тиме поново пуни буџет од пореза и других грађевинских намета…
Држава не би смела, тврде експерти, чак и у нормалним економским и политичким условима, да се у тако снажној мери ослања на једну грану привреде, поготово ону која је генерално склона озбиљним осцилацијама, скоковима и падовима. Поред свих осталих лоших економско-финансијских параметара, и овај ће довести до тога да се Србија у неком наредном периоду слупа као стари трабант када удари у бандеру…