ХРОНИКЕ ВРЕМЕНА
A detail of the Viking-era Rök runestone is seen in front of the Rök Church near the Lake Vattern and the town of Odeshog, in Ostergotland, Sweden, on Jan. 09, 2020. The Rökstone, dated to the 9th century, is one of the most famous runestones, featuring the longest known runic inscription in stone. A new study by Swedish scientists mean that the runic text is about fears of climate change. Foto: Jeppe Gustafsson / TT / kod 71500
Постоје записи о посматрању времена на Хелму (Балкану) неколико векова пре нове ере. Они су временски приближни нешто млађем индијском мерењу количине кише, која се у Кореји редовно мери од 1442 године.
Архиви царског двора у Токију чувају записе о цветању трешања још од 812 године, а на небу изнад Енглеске појавила су се два месеца 1118 године, када је Хенрик III збацио оца са престола и покорио Нормане.
Почетком 636 године од постанка Рима, појавила су се три сунца, као најава навале Симбра (Кимбра) и Теутона. Такође, у Песми о војевању Игоровом, непознати песник је 1185 године забележио појаву три сунца уочи битке с Половцима.
Код нас је тројно сунце забележено 1492 године, а записи временских прилика били су у надлежности цркава и манастира. Скупљени подаци о временским приликама постоје у књизи Стари српски записи и натписи, у шест томова које је објавио Љ. Стојановић.
Професор Павле Вујевић је из тих књига издвојио записе о времену, које је публиковао у књизи Историјски документи о варијацији климе у Краљевини Југославији. Осим радова Љ. Стојановића, користио је и радове фра Јеленића и ефендије Мудеризовића.
Записи су са старо србског преведени на француски, а потешкоћу је представљало нарочито усклађивање сунчевог и месечевог круга код одређивања датума. Редовна мерења и осматрања временских прилика у Београду и Србији, почела су половином 19 века. Србија је 1857 године имала 19 метеоролошких станица, које су сваког месеца слале извештаје Владимиру Јакшићу првом српском метеорoлогу.
Француска метеоролошка осматрања без мерења датирају од 1703 године, али информације о временским приликама широм света бележене су у хроникама да украсе догађај или попуне празнину. Редовно мерење температуре ваздуха и атмосферског притиска, започиње тек у првој половини 17 века, што је омогућено проналаском и конструкцијом термометра (Галилеј), кишомера и барометра (Торичели). Кеплер је тада направио хронику времена Marginalia Ephemeridibus ad annos 1617-36.
У Паризу је 1959 године објављена монографија Историја климе од 1000 година, али она нема податке о свим регијама. У 20 веку климатолози су покушали да прикупе податке из хроника и реконструишу временске прилике, али је то био јалов посао обзиром на расположиве податке, јер су хроничари времена бележили временске прилике од случаја до случаја.
приредио С. Филиповић из књиге “Девет храстова”
