Читав миленијум Трајанов мост је био најдужи на свету
Остаци Трајановог моста код Костола на реци Дунав сведоче о римским освајањима на овим територијама али и о богатом културном наслеђу.
ПОРЕД ИСТОРИЈСКИХ И ИКОНОГРАФСКИХ ЗАПИСА, археолошка истраживања на копну и под водом отворила су врата науци открићем остатака стуба Трајановог моста на реци Дунав. Река Дунав одувек је играла значајну улогу у прошлости. У време Римљана била је гранична река најмоћније империје свога доба. Зато и не чуди да река крије и трагове једне конструкције античког доба која је као значајан грађевински подухват тога времена преламала ту природну границу и повезивала два света-Горњу Мезију и Дакију, а тиме, отварала пут новим римским освајањима.
Најдужи антички мост
Остаци Трајановог моста, налазе се између села Костола – Цастеллум Понтес – са наше стране и Турну Северина, некадашње Дробете у Румунији. Изграђен је на самом излазу из Ђердапске клисуре на месту где река успорава и шири се и где је дубина била најнижа. Мост је дело чувеног античког градитеља Аполодора из Дамаска, из 105. године наше ере, а израђен је по наредби римског цара Трајана. Мост је био изграђен од камена, дугачак 1097 м и следећих 1000 година је важио за најдужи мост икада саграђен у свету. Са луковима високо изнад воде, имао је 20 стубова и портале на приступу и на једној и на другој Дунавској обали, пише Све о археологији.
Професор Милутин Гарашанин спровео је неколико археолошких кампања између 1979. и 1982. године у оквиру заштитних ископавања споменика угрожених изградњом бране Ђердап ИИ. Затим је објавио прелиминарни извештај за 1979. годину, који је послужио као основа за даља истраживања. Више од 20 година касније, 2003. године, поново су започета истраживања, али подводна. Циљ тадашњих истраживања био је да се утврди стање очуваности преосталих стубова моста уз помоћ сонара за мапирање речног дна.
Изградња Трајановог моста забележена на Трајановом стубу у Риму
Ову грађевину забележио је један вајар 113. године наше ере у Риму приликом клесања спиралног фриза са каменог стуба на Трајановом форуму. На стубу је приказао све подухвате и успехе које је славни војсковођа са Ђердапа остварио на свом подбедоносном походу на Дакију.
Овај историјски докуменат за нас је од вредног значаја. Из рељефа се уочавају облици моста, како у његовим приобалним конструкцијама са засведеном капијом, тако и у осталим деловима над водом, изнад које се јасно издвајају постројења масивне конструкције стубаца од решеткастих дрвених горњих постројења.
Сцене 98 и 99 на Трајановом стубу и представе на новчићима показују да је надградња моста била од дрвета. Снажнији материјал је видљивији између лукобрана носача и лукова, који су били израђени од камена. Фигуре приказане на порталу могу се идентификовати као статуе или трофеји. Сцена 101 једнако је битна. Може се видети излаз са моста испред портала са војницима који настављају да марширају на чврстом терену и која би могла да приказује мало од другог моста. Постојање другог моста могла би да објасни множина у називу Понтес – мостови.
Табула Траиана на Ђердапу
Након изградње моста Трајан је наредио да се у стену на Ђердапу изнад пута уклеше натпис:
“Император Цезар, божанског Нерве син, Нерва Трајан Августус Германик, врховни свештеник, заступник народа по четврти пут, отац домовине, конзул по четврти пут, савладавши планинско и дунавско стење, саградио је овај пут.”
Ова Табула Траиана састоји се од вертикалне табле исклесане у камену. У средишту рељефа је натпис на латинском језику, распоређен у шест редова и уоквирен правоугаоном бордуром, таблом познатом под називом табула ансата тј. табла са дршкама. Ову таблу са бочних страна уоквирују два крилата, док делфини стоје изнад, а клечећа фигура брадатог мушкарца испод заједно са два последња реда натписа која су временом избледела.
Мост је примећен више пута и забележен
Феликс Каниц, мађарски истраживач и путописац, позивао се на старије библиографске податке и делимично писане извештаје и забележио како су се 1858. године – за време изузетно ниског водостаја Дунава – на површини појавили остаци моста, а потом и 1932. године. Важно је истаћи да је у тада уочено 16 молова – супротно подацима античких аутора, који помињу 20.
Француски инжењер Едгар Дупере публиковао је 1907. године резултате својих истраживања моста заједно са познатим чињеницама из тог доба. Понудио је изузетно детаљну конструкцију – модел моста се налази у Музеју Турну Северина – на којој се могу видети два портала као и целокупна конструкција моста са носачима – укупно њих двадесет. Такође су приказане статуе трофеја које су украшавале портале.
Иако овај мост представља велико архитектонско достигнуће које је Римљанима помогло приликом освајања, закључак истраживача је да му није посвећено довољно пажње. Планови да се овај мост бар једним делом реконструише или пак да се уз помоћ ласерских зрака направи његова реконструкција, потонули су у воду заједно са мостом.
