Да ли је такозвана прљава бомба нуклеарно оружје, колико може да се рашири њен материјал после експлозије и која је њена главна сврха?
Такозвана прљава бомба је оружје које комбинује конвенционални експлозив и радиоактивни материјал, попут уранијума. Често се сматра да је то оружје терориста, а не које државе користе у кновенционалним ратовима, а да је његова главна сврха да изазове страх и панику, пре него да елиминише неку војну мету.
Питање које занима многе је да ли је “прљава бомба” нуклеарно оружје. Одговор је – не, иако су себи садржи радиоактивни материјал.
Наиме, експлозију код “прљаве бомбе”, као и код конвенционалних бомби, изазива експлозив, док је код нуклеарног оружја она производ нуклеарне реакције. Нуклеарна бомба ствара експлозију која је хиљадама до милионима пута јача од конвенционалног експлозива који се користи код “прљавих бомби”, објашњење је америчког министарства за Унутрашњу безбедност.
Експлозија нуклеарне бомбе може с лица земље да збрише читаве градове, док “прљава бомба” сруши или оштети тек неколико зграда, пише CNN, преноси Н1.
Облак у облику печурке који настаје после употребе нуклеарне бомбе може да обухвати десетине до стотине квадратних километара, ширећи тако ситне честице нуклеарног материјала, такозвану радиоактивну прашину. С друге стане, већина радиоактивног материјала испуштена експлозијом “прљаве бомбе” може да се рашири на неколико градских блокова или квадратних километара, објашњава америчка Унутрашња безбедност.
Према истим подацима, “прљава бомба” никада до сада није била употребљена, захвлајујући томе што није успео план чеченских побуњеника да је 1995. године детонирају у московском парку.
Неки извештаји показују да су терористичке организације Ал Каида и ИСИС направиле или покушале да направе “прљаву бомбу”, али ниједна никада није детонирана.
Верује се да “прљава бомба” не може да испоручи толику дозу радијације која би изазвала тренутну смрт или оштећења која би довела до смрти великог броја људи. Америчка Унутрашња безбедност каже да опасност од радијације расте с протоком времена изложености, а да су превентивне мере једноставне – удаљити се од радиоактивног подручја. Удаљавање чак и на малу раздаљину од места експлозије може да пружи значајну заштиту пошто доза радијације драматично опада са удаљеношћу од извора.
Људи би требало да прекрију нос и уста како би избегли удисање радиоактивног материјала, уђу унутра и склоне се од радиоактивног облака, сву одећу коју су носили у тренутку експлозије скину и одложе у пластичну кесу, а потом полако водом са себе сперу радиоактивни материјал.