Шта ће бити са Газом ако Хамас буде поражен?

За палестинску енклаву би могла бити светлија будућност, али само ако се арапске и западне владе обавежу да помогну у обнови њених градова и политичког руководства.
Судећи по катастрофалним последицама ратова за смену режима у Ираку и Либији, никада није прерано планирати дан након што Израел десеткује Хамас у Гази.

У недељу је државни секретар Антони Блинкен рекао да Газа „не може да се врати на статус кво са Хамасом који је у позицији, у смислу управљања Газом, да понови оно што је урадио“. Израелци „немају намеру, немају жељу да сами управљају Газом“, додао је Блинкен. Стога „нешто треба пронаћи, [и] постоје различите идеје, али на свему томе треба радити… чак и док се Израел носи са тренутном претњом.“

Израелски министар одбране Јоав Галан рекао је у петак Кнесету да његова земља има трофазни план за Газу. У првој фази, ваздушне ударе ће пратити копнена инвазија „да би се поразио и уништио Хамас“. Друга фаза ће бити борбе мањег интензитета како би се „елиминисали џепови отпора“, ау трећој ће Израел створити нови безбедносни режим и одрећи се „одговорности за свакодневни живот“. Галант није поменуо ко ће преузети ову одговорност.

Примарни кандидат за управљање Газом је Палестинска управа (ПА) са седиштем у Рамали. Хамас је 2007. убио преко 300 цивилних и безбедносних званичника ПА и избацио ПА са траке. Од тада, ПА је још више ослабио. Изгубио је контролу над територијом на Западној обали, која је постала легло насилних оружаних група, као што су Лионс’ Ден и огранци Хамаса и Исламског џихада.

ПА је такође превише корумпирана, па стога нема довољно средстава да би финансирала обнову Газе. То оставља простора арапским владама, посебно богатим и ефикасним владама из Залива, као што су Уједињени Арапски Емирати (УАЕ) и Саудијска Арабија, да попуне празнину.

Израел је 2020. потписао Абрахамов споразум о миру са УАЕ и Бахреином. Те године, УАЕ су обећали да ће финансирати надоградњу израелских контролних пунктова на Западној обали како би их аутоматизовали и палестинско кретање учинили беспрекорним. ПА се успротивила том плану, тврдећи да је олакшавање живота Палестинаца слично „украшавању кавеза“ и „учвршћивању окупације“.

Али сада се Саудијска Арабија придружила владама којима је приоритет „олакшавање палестинског живота“ у односу на коначно палестинско-израелско мировно решење, које се показало неухватљивим од 1993. Уз америчко посредовање, Саудијска Арабија је покренула индиректне преговоре са Израелом за нормализацију односа између две земље.

Бела кућа је 9. септембра објавила план за изградњу коридора Индија-Блиски исток-Европа (ИМЕЦ) који ће повезати Индију са Европом, преко УАЕ, Саудијске Арабије, Јордана и Израела. 7. октобра, ирански палестински савезник Хамас избио је из Газе у Израел, убивши 1.400 Израелаца и киднаповајући 200 других. Иран је део конкурентског коридора Појас и пут дизајниран да повеже Кину са Медитераном.

„Један од разлога зашто је Хамас кренуо на Израел… они су знали да се спремам да седнем са Саудијцима“, рекао је председник Бајден. „Саудијци су желели да признају Израел.
Хамасов план да саботира мир наизглед је успео. Ријад је наводно замрзнуо преговоре о нормализацији са Израелом. Арапске владе издале су низ изјава у којима осуђују смрт Палестинаца у Гази, док су антиизраелски протести избили у многим арапским и муслиманским земљама.

Два дана након напада Хамаса на Израел, лидери САД, Велике Британије, Француске, Немачке и Италије одржали су конференцијски позив и издали заједничку изјаву, коју су поновили током викенда. У саопштењу је Хамас описан као терористичка организација, сигнализирајући њихово одобравање израелског плана да га десеткује, и додаје да би Израел требало „на крају да постави услове за миран и интегрисан Блиски исток“.

Постављање услова за мир било је управо оно што је саудијски престолонаследник и де факто владар Мухамед Бин Салман, познат по иницијалима МБС, рекао двопартијској делегацији америчких сенатора, у суботу, тврдећи да „треба поставити услове за стабилност и наставак стаза мира.” Истог дана, арапски, европски и афрички лидери окупили су се у Египту на Самиту мира у Каиру, који су осудили стручњаци познати по својој блискости са режимом у Техерану.

И Иран и Хамас противе се било каквом миру са Израелом и тврде да је једино решење уништење Израела и успостављање Палестине „од реке до мора“.

Али ако Израел победи Хамас против мира, услови ће бити зрели за мир. Пошто је ПА преслаба, друге палестинске личности би могле да се појачају.

Мухамед Дахлан, бивши палестински шеф безбедности кога је Хамас избацио из Газе, живи у егзилу у УАЕ. Уз дипломатску подршку и финансирање Саудијске Арабије и Емирата, Дахлан би могао да попуни празнину коју ће десетковање Хамаса и израелско повлачење оставити иза себе.

Салам Фаииад, академик који живи у Бостону, добио је глобалну похвалу због свог изванредног учинка као премијера ПА између 2007. и 2013. Он је још један кандидат за управљање Газом, након Хамаса.

Западне и заливске владе могу импресионирати палестинског председника Махмуда Абаса да именује Дахлана или Фајада за гувернера задуженог за реконструкцију Газе. Обнова ПА и палестинска политика могу уследити.

Уз мир и стране инвестиције, Газа може постати туристичко и услужно средиште. Његов међународни аеродром, уништен 2001. године, може се поново отворити. Његова планирана лука се може изградити. Газа се од џепа беде може претворити у оазу наде.

Али прво, Израел ће морати да победи у овом рату, а Арапи ће морати да буду спремни да помогну следећег дана.