Скупштински аплауз на Митровдан. У новембру 2006. у републичкој скупштини аплаудирало се због проглашења новог Устава, а 15 година касније на исти дан чуо се аплауз владајуће већине у Скупштини града због изгласавања Плана генералне регулације шинских система, колоквијално познатијег као плана за метро. У сали за седнице у скупштинском здању у Краља Милана 14, после трочасовне расправе, за овај план, којим је разрађена прва фаза прве линије метроа, била су 62 одборника владајућих странака, а против – два. Наизглед занемарљив број опонената овог плана, али само на први поглед јер оно што је претходило доношењу овог докумената никако није било сагласје.
Да ће бити бурно, могло се наслутити и уочи заседања. Испред парламента критике на рачун плана за метро и цео актуелни пројекат први су изнели представници дела опозиције. Радмила Васић, председник градске организације Двери, упозорила је да план не треба да се усвоји јер ће трасе ићи кроз делове града који нису изграђени, али и због тога што је циљ изградње метроа повећање тржишне цене земљишта на Макишу, а не смањење саобраћајних гужви.
По традицији, уочи седнице новинарима су се обратили и представници Странке слободе и правде и Народне странке Вука Јеремића.
Мила Поповић, председница градског одбора ССП-а, указала је да се овим планом „одобрава највећа пљачка у историји Београда” и да су овај пројекат кројили политичари, за разлику од оног из 2012.
– Овај пројекат коштаће минимум три пута више од претходног. Ово је најштетнији пројекта икада, неће решити саобраћајне проблеме – нагласила је Поповићев и подсетила да су пројекат за метро из 2012. изгласали одборници и власти и опозиције и да, како је додала, СНС није дошао на власт, данас би Београђани увелико имали прву линију.
– Пројекат метроа из 2012. ишао је кроз густо насељена подручја, а овај напредњачки заобилази главну аутобуску и железничку станицу, линије се не спајају у центру како је то свуда у свету, него на Савском тргу – оценила је Поповићева, додајући да једина гора ствар од Београда без метроа Београд са „овако штетним, бесмисленим и прескупим метроом”.
Марина Липовац Танасковић, председница одборничке групе Народне странке, подсетила је да је, када је усвајан претходни план за метро, организована стручна комисија, да су рађени планови, студије, елаборати и да је све било спремно да се крене с реализацијом метроа, али да је садашња власт све то обуставила због инвеститорског урбанизма.
– Сви који учествују у садашњем пројекту метроа у будућности треба и кривично да одговарају – указала је Липовац Танасковић.
У скупштинској сали била је друга прича. Владајућа већина увелико је славила, како је у више наврата у току расправе наглашено, „историјски дан за Београд и Србију”.
План су поносно бранили Горан Весић, заменик градоначелника и Марко Стојчић, главни градски урбаниста. Он је указао да „никада нешто такво није било пред градским парламентарцима”.
– Бранислав Јовин био је најближи метроу, али ни тај пројекат није био довољно сазрео, па није ни стигао до овог корака, а у међувремену су само рециклирани његови подаци – оценио је Стојчић, док је Весић навео да је ово је последњи документ неопходан за почетак градње метроа.
– Одборници би требало да буду поносни што су део генерације која ће започети реализацију овог пројекта. А 22. новембра креће насипање Макишког поља са 1,4 милиона кубика земље – подсетио је Весић, додајући да ће у јулу 2022. бити потписан и уговор о изградњи прве линије метроа.
– Потребно је око годину дана да се изради „кртица”, којом ће бити копано нешто више од 11 километара трасе прве линије. Изградња друге линије ће бити лакша јер ћемо имати „кртицу”, а радиће се мањи депо на Бежанијској коси. Сваку станицу метроа дизајнираће домаће архитекте и већ је расписан конкурс за 16 или 17 станица – навео је Весић, додајући да ће БГ воз бити проширен на 223 километра са 76 станица и са 500 полазака дневно.
– Становници Сурчина, Обреновца, Лазаревца, Младеновца, Сопота и Барајева имаће градску железницу на 10 до 15 минута „у шпицу” и на 45 минута „ван шпица”. Трамвајска мрежа прошириће се за 42,6 километара и доминантни систем превоза 2030. биће шински – бранио је Весић план уочи усвајања.
Када је реч о трасама метроа, указао је да су оне резултат петогодишњег рада стручњака.
– Рађено је мерење саобраћаја, модел јавног превоза, мастер план саобраћаја, а учествовали су Саобраћајни факултет, Урбанистички завод, „Ежис”, британски WSP. Утврђено је да код Сајма имамо 9.000 путника. Булеваром војводе Мишића и Савском прође 1.200 аутобуса дневно, и то је саобраћајно најоптерећенији правац – низао је аргументе Весић, али поједине одборнике аргументи представника власти нису убедили. Пре свега Зорана Вулетића и Радета Вељановског из Грађанског демократског форума.
– Нико нормалан не може бити против метроа. Међутим, није нам потребан овакав, од ког нема користи 70 до 80 одсто грађана јер иде по ободу. Ово је слична прича као што се радило са Савским амфитеатром, који је требало да се уреди свакако, али не овако – замерио је Вулетић, а онда је у ватру неочекивано пао Никола Никодијевић, председник Скупштине града, који је Вулетића почео да пропитује шта је раније било на том простору.
– Што ме питате, ви сте 20 година у власти, ви сте могли да нешто урадите у погледу тога – узвратио је Вулетић, алудирајући на сарадњу СПС-а и с ранијим властима.
Вулетић је накнадно представнике власти упитао зашто се за овако битан пројекат склапају међудржавни споразуми ако се зна да је, како је рекао, СНС дошао на власт као странка која се залагала за борбу против корупције.
Одборници већине, очекивано, нису остали дужни. Узвратили су да је манир склапања међудржавних споразума нешто што је одавно пракса у свету и што се радило и у време краља Петра. Напредњаци су своје политичке опоненте пецнули и коментаром да су овакви споразуми нешто чиме се увелико служила и власт ДС-а, то јест да је тада с Французима склопљен споразум за пројектовање прве линије, али да „Вулетићу у ствари смета што је сада склопљен један такав споразум с Кином”.
– Београду треба метро, али нема никакве сумње да они који су га деценијама чекали нису могли да замисле да прва линија неће прећи преко Саве. Нарочито јер Нови Београд сада није спаваоница, већ пословни центар. Овде се, пре свега, у питање доводи оправданост редоследа линија. Они који ће живети у насељима чија градња је планирана одмах ће имати метро, а они који га чекају деценијама у већ насељеним деловима града неће – замерио је Раде Вељановски.
Њему је у име владајуће већине одговорио Драгољуб Петронијевић, који је почео да набраја делове Чукарице и Звездаре који су већ насељени и где ће метро и бити прво рађен. Али Петронијевић је у жару, уместо „грађани који ће први добити метро”, упорно понављао – „бирачи”.
Динамика пројекта за метро
2021. – новембар – насипање Макишког поља
2022. – фебруар – уговор о изградњи депоа
2022. – март – уговор о изградњи приступних саобраћајница
2022. – јул – уговор о изградњи прве линије метроа
2023. – мај – изградња саобраћајница
2023. – новембар – бушење тунела
2023. – септембар – изградња станица
Чаша у част почетка градње метроа
У току расправе је било много дигресија, поетских момената, историјских осврта, низања епских стихова. Поједини одборници су градњу метроа, понети тренутком, упоредили с „лепотом садње стабла чији се раст онда са уживањем прати иако знате да нећете доживети сав његов развој”.
Поједини, попут одборника и глумца Лепомира Ивковића, нису могли да одоле тренутку, па су доношење овог акта за говорницом славили и низањем стихова: „Боже драги, чуда великога! Србијо драга, чуда великога, доноси се план за метро”, испевао је стихове Ивковић, сугеришући домаћинима који славе Митровдан да једну чашу подигну и у част почетка градње метроа.
Да ли је неко дигао чашу у то име – не зна се. Али да су се поједини урбанисти попут Марина Крешића из Покрета слободна Србија у име струке на јучерашњи дан постидели плана и пројекта за метро, и те како јесу. И то, како је рекао, нарочито због тога што се план за метро доноси на Светски дан урбанизма.
Политика