Јерес источног папизма

У четвртак 13. јула у Руском дому у Београду у организацији издавачке куће “Пешић и синови” организована је промоција књиге “Одбрана јединства православне цркве”, а у контексту вишедеценијске сарадње ЦИА и Цариградске патријаршије. Представљајући ову књигу аутор Диогенис Д. Валваванидис је рекао:

“Ова књига је вапај да се спречи раскол у Православној цркви, а који би био много болнији од раскола, Велике шизме из 1054. године. Овде је реч о највећим јересима савременог доба: екуменизам, модернизам и либерализам и пре свих лажно учење, јерес источног папизма. Реч је о учењу које је настало пре око 100 година чији је оснивач по речима Светог Јустина ћелијског цариградски патријарх Мелентије Металсакис . Њихова основна порука да римски папа није само први међу једнакима, већ први без премца, значи да је папа изасланик Христа на земљи. Ово лажно учење је последица греха гордости.

Диогенис Д. Валваванидис

Нажалост цароградски патријарси двадесетог века су сматрали себе првима над свима, све до овог задњег најгорег патријарха Вартоломеја. Нећемо заборавити да је у цариградској патријаршији јеретик Јован Зизулијус све до својих последњих дана живота  чинио лажну догматику, литургику и канонику чиме је утицао на духовно тровање великог броја душа и то помоћу свог јеретичког учења о смртности душе.

Демонске силе савременог света желе да подрију Православље, цео свет се налази у кризи, а човечанство у великом искушењу и низбрдици.

Европско Хришћанство се налази у дефанзиви, односно повлачењу или класичном бекству, већину земаља Европе не можемо више да сматрамо хришћанским.

У данашњој ситуацији када је Христова црква угрожена егзистенционално одлучио сам да кажем истину о догађајима који нам се дешавају, а о којима сви ћуте, и академици, и политичати , и интелектуалци. Ледена тишина!

Сан многих центара моћи на Западу је цепање православне цркве, где би све православне цркве, рачунајући и најзначајнију руску постале лак плен сатанистичког глобализма. Цариградски патријарх је пристао да постане клица раздора и раскола у православној цркви, а на чијем се трону налази само као први међу једнакима. Примера ради, давање аутокефалности расколницима у Украјини представља варницу која је упалила сукоб два православна народа.

У овој књизи постоје подаци о тесној, да поновим тесној, сарадњи ЦИА и цариградске патријаршије, а у питању су подаци који су јавно публиковани у Интермагазину 2016. године, Политици 2020. г, Ортодок кристијанити 2023. г као и на аудио снимку Весне Биорац (иконописац и аутор 6 аудио књига) 2023.г. и показују утицај западних црквених, политичких и обавештајних кругова на цепање православне цркве.

Понављам чињеницу да су се у живот православне цркве дубоко уплели папистички, секуларни, геополитички и политички чиниоци чијим утицајем су подлегли и Цариградска патријаршија, али и неке помесне аутокефалне цркве.

Ален Далс је утемељивач “Америчке доктрине против Истока”, био је први цивилни директор ЦИА. Ту су наведене смернице како да се униште традиционалне вредности које су присутне код православних хришћана, да се угаси пре свега национална свест њихових грађана преко стварања хаоса услед губитка осећања вредности. Треба исмевати честитос и праведност, а наметати корупцију и бахатост чиновника.

ЦИА ради на овом задатку документовано од 1942. године. Тадашњи архијепископ, а касније цариградски патријарх Антинагора изјављује, цитирам речи које је рекао директору ЦИА:

“Имам три епископа који су под мојом влашћу, 300 свештеника и велику организацију. Свако ко је под мојом влашћу, уједно је и под вашом. Може те им издавати нарађења за било коју врсту услуге која вам је потребна. Питања се неће постављати а ваша наређења ће бити извршена”.

Садашњи патријарх Вартоломеј само је наставио да хода по стопама свог претходника, тако да је давање аутокефалности Украјинској цркви заједнички подухват америчке владе и цариградског патријарха.

Ако би се остварили планови цариградске патријаршије да се устоличи “православни папа” то би значило крај за православну цркву какву данас познајемо”.

Сала Руског дома у Београду је била испуњена до последњег мета, а завршетак обраћања аутора пропраћен је дугим аплаузом.

Предраг Вучинић