И сам Тито више пута је нагласио како је имао тешко детињство, а ево једног цитата у коме он међу осталим каже:
” Детињство моје је било тешко… Често ни круха није било довољно, због тога се десавало да је мајка, да би правилно распоредила резерве кукурузног брасна које је имала, морала закључавати оставу у којој се налазио крух, а ми, ђеца, добијали смо само толико колико се могло појести…. Једном је био неки светац, а родитељи отисли некамо у госте. Били смо гладни. На тавану је висјела суха свињска глава која се чувала за Нову Годину. Браца и сестре су плакали, а ја скинем ту главу, ставим је у котао с вруцом водом, успем мало брасна, па се све то кухало око два сата. Најели смо се да је “све пуцало”. Али јело је било толико масно да смо се сви разбољели. Кад се мајка вратила, ми сви само сутимо и стењемо. Она се разљутила те нас је због тог истукла”.
Ова изјава односи се на догађај када је Тито скухао свињску главу,коју је нашао на тавану куће па су се он и његова браћа и сестре разбољели од трихинелозе. Од све деце Брозових мали Јожа био је најдовитљивији и сналазљивији, па је тако након што су их родитељи закључали у кућу и саме оставили неколико дана без хране док су се они проводили на разним сеоским сајмовима, мали Јожа, да би својој браћи и сестрама утазио глад досјетио се да на тавану има једна свињска глава,те ју је скинуо и скухао, након цега су је они појели. Како је обитељ Броз била очајно сиромашна, те нису имали ста јест, осим онога што би им донијели добри људи који су се сажаљевали на децу ,свињска глава коју је Тито скухао, дуго је стајала на тавану,а њу су чували за Нову годинујер нису друго шта имали она се од дугог стајања покварила и није била јестива,па су се стога јадна деца отровала.
