Паре ко нове године – стижу нам хтели ми то или не. Ма шта ко нове године – стижу ко прекршајне пријаве за протесте, били ми легитимисани или не били. Јер нам је изгледа стигла нова 1948. година, само што сад власт има и камере које ће уместо птичица да им дошапну шта сте рекли и радили.
Пригодно, баш некако у исто време, председник Србије је у једном од својих свакодневних опроштајних обраћања (не брините, опраштао се од старе године не од функције, ни страначке ни државне) рекао да он мрзи хајке и да се на рационалан и поштен начин труди да води државу и политичку странку. (Можете ли да се не смејете тако гласно, ометате ме у писању? Хвала.) Дакле, човек који ће и Тита због оног „мајку ти божију“ оптужити да му је псовао мајку – не воли хајке. Важи.
Али нисам само ту његову изјаву хтела да поделим са вама него и једну другу, злослутнију. Наиме, питао нас је хоћемо ли ми да обезбедимо милијарду евра за одштету Рио Тинту? Човек који са својих десет прстију „обезбеђује“ буквално све, од апарата за дисање и витамина за пензионере до још нерегистрованих лекова против ковида које рекламира у најгорем маниру телешопова, сада тражи да ми обезбедимо милијарду евра?! Па и да имамо, одакле нам? Нисмо ми измишљени пројекат или измишљено радно место па да се финансирамо из буџета. Баш напротив, оно мало што зарадимо ми стављамо у буџет који власт списка док кажеш: шта ово би?
Математика ми није јача страна (знам, боље бих се котирала да ко председник власти машем петицама из основне школе али ме је блам у овим годинама) но рачунам да сабирање није много захтевно. Можемо чак и да изоставимо најновије „рационално и поштено“ предизборно „од колевке па до гроба“ чашћавање по којем су и деца на „католички” Божић чашћена пакетићима сумњиве Фондације за српски народ и отаџбину, пардон, државу, која има несумњиви СНС лого. Остаје још само да се смисли нека част и за ембрионе, јајне ћелије и сперматозоиде па да сви буду покривени.
Али погледајмо где је све ова власт одвајкада спискавала паре које јој не припадају. Па само смо фирми индикативног назива „Остави нек’ светли“ платили пет година непрекидног новогодишњег осветљења (десет година расвете која стоји по пола године па ви видите). А где су једне те исте поправке једних те истих путева, бесконачна превртања коцки и калдрма, изградња приватног Београда на води… и све то од наших пара а кроз кумовске, буразерске и сестринске фирме за прање и отимање пара? Ако томе додамо стотине милиона евра за чију је проневеру сама власт оптужила свог рођеног председника Фудбалског савеза, па стотине милиона евра за струју за чији недостатак власт није оптужила свог рођеног вршиоца дужности директора и још стотине милиона евра које власт најављује за само њој преко потребан национални стадион – то му дође (не дође му, него власт дође нама) цирка бар неколико Рио Тинта да обештетимо.