Cлика целог друштва, глувог и ћоравог

Гордана Кангрга-Микулић

Шта бисмо то могли додати на све ове догађаје у протеклих месец дана. Сада већ стара здраствена криза показује своје страшно лице, иако су више од 3 милијарде становника ове долине плача зване планета Земља посегнули за здраственим третманом што добровољно што под претњом најгорим казнама, стање је убедљиво и вишеструко горе него на почетку ове кризе. Да ли становито повлачење мера у неким земљама значи да је за овај корак захват у светско становништво био довољан и да ће надаље све ићи својим страшним последичним трагом. Све у свему тужно је о овоме говорити, а обећања која чујемо од виђених монструма данашњице су да су непосредни и нови планови активирани баш на Богојављење. Свеједно, никако се и даље не може стићи до закључка, да ли је познати здраствени третман главни кривац милионских жртава.

Прошли смо и кроз правну процедуру звану референдум која је све само не правна. У атмосфери изостанка обећаног одговора од стране Уставног суда који је по први пут пристао да оцени уставност Закона о референдуму, проведена је и припремна фаза референдума и то у сред празничних дана, па и сам референдум. Грађани су гласали за промену Устава у процедури у којој је довољан цензус од једног гласа, у процедури у којој се не гласа на Косову и Метохији, поготво не у дијаспори која данас броји 4 милиона Срба.

И шта нам је такав и тзв. референдум показао? Покзао је да је минимум 70% грађана рекло „Доста је“, да неће суделовати у ујдурми власти са перспективом да се резултати знају и неки дан раније. Међутим ова агресивна процедура је показала нешто много важније, да је подршка власти огољена и да износи по сопственом признању максимум 15% свих грађана Србије. Е па тако добар резултат референдума нисмо могли очекивати и ова чињеница је уздрмала власт више него многе народне акције. Поред свега морали би се и упитати где су странке и покрети који су позивали на гласање наравно за НЕ уставним променама и како данас бране те резултате и како ће надаље бранити резлутате већинског НЕ.

Било је наравно још много других догађаја, од прогона Новака Ђоковића из Аустралије до енергетских проблема који су већ сада показали посебно у Казахстану да имају потенцијал у стварању великих грађанских немира широм света. Погледајмо невероватне чињенице да 6 милиона становника Велике Британије не може плаћати ел. енергију, а да се десило и да 300 000 становника Берлина буде без струје 48 сати. Све ово упућује на посебан карактер енергетске кризе, нову фазу у функционисању света оличену у урушавању система какво модерна друштва не познају.

Него запитајмо се надаље, шта смо то ми урадили у проблемима који тиште наш народ. Да ли смо се запитали да ли у овим празничним данима су деца са Косова и Метохије добила поклоне од Божића Бате који долази са оне стране админстративне границе и какву трагедију за српски народ представља услов да прелазак те границе није могућ без здраственог третмана. Да ли смо можда деци највећих Срба данашњице, а то су свакако они који су оставили своја срца на гудурама широм српских земаља, па и Кошара, организовали свечане тренутке, да ли смо такођер највећим Србима нашег времена, ветеранима одбране отаџбине, организовали догађаје поштовања па и дела материјалне подршке. Да ли смо свим ветеранима икада дали, ми независно од ове паклене власти, било какаву пажњу. Не заборавимо Господње речи:“Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје“ (Свето Јеванђеље по Јовану, глава 15, стих 17).

То несумњиво значи да многе проблеме сами морамо размотрити, нека се организације патриотске и народне потруде на бар започињању решавања ових тешких проблема о којима је власт одавно своје рекла. Погледајмо вишемесечни протест ветерана Ненада Вукановића у Пионирском Парку и није ли то слика целог друштва, глувог и ћоравог, склоног сензационализму и психолошком програмирању.

Дакле, боримо се, свет улази у фазу отворене репресије и пре и сада  улица  је решење у земљи згажених институција, па тако је и у свакодневном протесту пред Скупштином у ходу од више од 550 дана.

„Највећи Срби су Свети Срби, па они који положише своје животе за веру и отачаство, па пријтељи ови међу нама који су својим животом бранили отаџбину“

Гордана Кангрга-Микулић je мр. Рачунарске Технике и мр. Телекомуникација и Информатике, иницијатор je и организатор Сабора Универзитетских Професора у оквиру којег се организују бројна излагања наших цењених професора и доктора наука која се одвијају сваког петка у просторијама Ћирилице (Скерлићева 12).