Haos, nestručnost, neznanje, prostakluk…

0
198

Bilans Vučićeve decenije haosa je zastrašujući: od masakra ekonomije, do potpunog nestanka bilo kakve razumne unutrašnje i spoljne politike, pa sve do likvidacije parlamentarizma i konačno, do socijalnog dna u kome se Srbija danas nalazi… Ni svetska kriza u poslednjoj deceniji nije proizvela ništa manje ludila i kriminala, te je ironija da je ovaj domaći samodržac samo mala slika i prilika opšteg potonuća “velikih” od kojih “mali” navodno treba da nešto nauče…Neka poređenja sa ostatkom sveta govore rečito o tome…

Nikola Vlahović

Britanska nevladina humanitarna organizacija “Oksfam” osetila se početkom ove godine “oštećenom” i zakinutom za veliki novac u okolnostima kad je pandemija virusa Covid 19 kao zlatna groznica neke učinila supebogatima a neke, poput njih, zaobišla u podeli plena.

U saopštenju koje je sročila nemačka ispostava “Oksfama” a potpisala ga Manuela Šmit, nadležna za pitanja socijalne nejednakosti, doslovno piše: “…Vlade su upumpale milijarde u ekonomiju, ali veliki deo tog novca se zadržao kod ljudi koji najviše profitiraju od rasta cena deonica. Dok njihovo bogatstvo raste neviđenom brzinom, a neki se upuštaju u putovanja u svemir, globalno siromaštvo se drastično povećalo…”

Sve je ovo zaista tačno i proverljivo. Ali, tačno je i da je “Oksfam” primao donacije od najbogatijih svetskih vlada, i prebogtih grupa i pojedinaca i nije se pitalo za poreklo novca…To se između ostalih odnosi na multimilijardere poput Ilona Maska, Džefa Bezosa ili Marka Zakerberga.

Činjenice zaista govore da je deset najbogatijih ljudi sveta povećalo svoju imovinu od početka pandemije sa oko 125 milijardi evra na oko 223 milijarde evra, dakle za 78 posto!

Stopa siromaštva u Nemačkoj je u međuvremenu je prešla granice podnošljivog: prvi put u novijoj istoriji ove najbogatije zemlje Evrope, više od 13 miliona ljudi je ušlo u zonu siromaštva ili sišlo na dno ekstremnog siromaštva…

Pobesnele “nevladine” plutokrate iz “Oksfama” koje su u najnovijoj globalnoj raspodeli “plena” ostale “kratkih rukava”, pozvale su vladu Nemačke “da pojača odgovornost korporacija i vrlo bogatih”, da uvedu porez na imovinu, pa, konačno i da suspenduju zaštitu patenta za vakcine protiv Kovida-19 (!), jer je, “prokleta pandemija”, debelo oštetila ovu “masnu gusku” koja je živela i živi od donacija superbogatih…

Dakle, nije Srbija jedina u kojoj se “oštećeni” džeparoši danas pitaju “koliki je moj deo”, “gde je moj deo” i slično, ali za razliku od “uređene Evrope” ona ima svoje “specifičnosti”…

Superbogati srpski tajkuni koji su se dočepali bogatstva tokom najkriminalnije tranzicije u istočnoj i jugoistočnoj Evropi, suočavaju se sada sa podivljalom “dogovornom ekonomijom” Aleksandra Vučića i njegovog klana koji koristi sva sredstva, pa i globalnu pandemiju virusa Kovid 19, da što više i što brže obogate otimačinom i stvore novu klasu, prebogatu “patriotsku” falangu koja planira da preživi neizbežan slom režima od koga su nastali…

U modernoj pozorišnoj umetnosti, koju je krajem XIX i početkom XX veka svojim normama zauvek promenio slavni ruski teatrolog Konstantin Stanislavski, u jednom od obrazaca klasične komedije ističe se “tipska” scena kad lopov iz trećeg čina pokrade lopova iz prvog čina…

Evo kako taj “treći lopovski čin” danas izgleda u slučaju srpske lopovske tranzicije, gde nakon svega, novi arhilopovi potkradaju stare lopove i sviraju krvavi rekvijem milionima svojih žrtava… Crna je ironija da o tome govori jedan od onih koji su se među prvima obogatili u raspadu države i institucija… Dakle, govori tajkun iz prvog čina srpske tranzicije, o “gorkoj sudbini” koju je dočekao!

Naime, jedan od takozvanih “dobitnika tranzicije” koji su sticali milione u mutnoj bari raznih “pretvorbi”, još od vremena poslednje jugoslovenske vlade do danas, multimilioner Zoran Drakulić, usudio se nekim čudom da kritički progovori na samom početku ove 2022. godine o katastrofalnom stanju srpske privrede rekavši da će “….Socijalni nemiri biti uslovljeni brojem otpuštenih radnika i beznađem u kojem će se naći…”

Ovaj ocvali “državni tajkun” progovorio je i o dubokoj provaliji između Vučićevog suludog faraonskog “novog ekonomskog programa” bez pokrića i smisla, sa nesagledivim posledicama, te ekonomske politike koju propovedaju on (Drakulić) i slični stari povlašteni profiteri, decenijama negovani u okrilju državnih monopola i takozvane “nove stabilokratije”….

Drakulić nam, između ostalog, “otkriva” da mu je u ovim dramatičnim okolnostima “premijerka Brnabić obećala sastanak” ali do njega nije došlo jer “…izgleda nije dobila saglasnost” (blagoslov) od partijskog i državnog vođe….

Nadalje, Drakulić nariče nad sudbinom svoje prebogate braće tajkuna pa priznaje da “…najveći privrednici već godinama bezuspešno pokušavaju da razgovaraju sa Vladom Srbije o merama koje bi ekonomiju države povukle neophodnom brzinom unapred…”, da će se “…dubina krize u Srbiji tek videti krajem godine…”, da “…srpsku privredu vode predsednik Vučić i Siniša Mali, a njih dvojica nemaju kapaciteta da to rade…”, te kako su “…neverovatne subvencije koje dobijaju strani investitori…” da je, recimo, strana fabrika čokolade dobila neverovatnih 120.000 evra po zaposlenom a da domaći “…privrednici ne dobijaju ništa” i da je “…tih 90 odsto subvencija uvek odlazilo strancima, što je neverovatno, a sada je tu i pitanje ovih novih povoljnih kredita, ko je to dobio?…”

Ako je zaista došlo vreme da “i tajkuni plaču”, a očigledno da jeste, onda se srpskom rodu (i okolnim narodima koji živi u sličnom glibu), još crnje piše i to u najskorijem roku… Jer, kad nariče jedan multimilioner koji je debelo iskoristio državne jasle u najgorim vremenima po milione građana Srbije i čitavog regiona, čemu da se nada armija nove sirotinje koja je nekim čudom još živa i traži “…komad hleba i parče neba…”

Istina, nariče i očajni “prezident” Vučić (kome su i Drakulić i njemu slični “zadnja rupa na svirali”), jer ga je grupa hohštaplera iz najviših međunarodnih institucija zajedno sa nekoliko važnih svetskih državnika (zlo)upotrebila i odbacila kao krpu kojom je (bezuspešno) brisala svoje kriminalne tragove na ovom delu Balkana…

Uložila je ta “ugledna” družina mnogo u njega, odrešila mu ruke da pohara Srbiju i pretvori je u međunarodno lopovsko gnezdo, praonicu novca, jeftinu “industrijsku zonu” i kontejner svog tranzicionog smeća. Kao i svaki umišljeni samodržac i Vučić je zaista poverovao da je stekao stalni status “štićenog lica” vodećih svetskih “centara moći”. Bio je siguran da mu je sve dozvoljeno, pa čak i to da njegov tajkun prodaje oružje “srpskim prijateljima” iz Azerbejdžana u ratu protiv “naše pravoslavne braće” iz Jermenije (kojima je u isto vreme, taj isti Vučićev tajkun prodavao oružje u ratu zbog sporne teritorije Nagorno Karabah), te su se tako međusobno ubijali “braća i prijatelji srpskog naroda” i to srpskim oružjem… Sve uz blagoslov lažnog, samoproglašenog srpskog “vožda” i njegovih bolesnih ambicija… Ovo (i mnogo toga još) su mu dobro zapamtili i u Moskvi i u Vašingtonu, pa bez obzira na “prijateljska” tapšanja po ramenu, “srdačna rukovanja” i slično, sa obe strane hemisfere ga ne očekuje ništa dobro…

Mrtva je trka ko će ga od ove dve velesile brže skloniti sa vlasti… A, izgleda da jedino oko njega nemaju nesporazuma.

Danas, nakon čitave decenije njegovih divljanja i prenemaganja u javnosti, nakon hiljada njegovih “vanrednih” medijskih “obraćanja” tokom svih 365 dana u godini, i to sa pozicija natprirodne sile “koja iznenada dolazi i rešava stvari”, došlo je dotle da se točak njegove “istorije”, zaglavio u blatu savskog priobalja u Beogradu, na brdima Zapadne Srbije i gde god je njegov “napredni bager” krenuo da “ruši ružnu prošlost” i uvodi “svetlu budućnost”…..

Došao je trenutak da se međusobno javno obračunaju oni koji se čitavu deceniju međusobno štite, izigravajući “vlast i opoziciju”… Da se konačno ustanovi ko je i šta je potpisivao sa zloglasnom kompanijom “Rio Tinto”. Da li su zaista Boris Tadić i svi “lideri bivše vlasti” dobijali novac od ove kompanije i ako jesu od kad Vučić zna za to i “koliki je njegov deo”? Da li je Vučić “preuzeo posao” od prethodne vlasti uz ozbiljne višemilionske “kompenzacije”, ko je, gde i kada potpisivao razne “memorandume o razumevanju” i “odobrenja za istraživanje i eksploataciju” i uz koliko miliona evra i dolara “stimulacije”?

U novonastalom haosu, Vučićeva samovlast stigla je pred izlazna vrata: naime, privatne kompanije u Srbiji već se očajnički spremaju da počnu sa izdavanjem takozvanih korporativnih obveznica, što će samo dovesti do “upumpavanja” novca u velika javna (državna) preduzeća. Naravno, samo kao privremeni spas od bankrota.

Bivši Vučićevi “prijatelji” iz evroatlanskih kabineta spremaju “završni račun” njemu i njegovoj desetogodišnjoj vladavini, a kao prethodnicu šalju svoje paradržavne hijene, uvek žedne nove krvi i ratova, uvek spremne za uvođenje ekonomskih sankcija “otpisanima”, da prete iz prekodrinskog komšiluka… Da je to tako, svedoči i dolazak bivše ambasadorke SAD u Ujedinjenim nacijama a danas glavne Administratorke USAID-a, Samante Pauer koja se polovinom januara ove 2022. godine (ponovo, drugi put nakon njenog boravka tokom rata u BiH) pojavila u Sarajevu… Iz USAID-a je saopšteno da je poseta “zvanična” pa je i težina svega što je tamo izgovorila i uradila utoliko veća…

Naime, ova poznata “glasnogovornica” američkog imperijalizma, zapravo je bila i ostala ordinarni ratni huškač i jedan od ideologa “novih ratova” po cenu likvidacije ostatka nepokorenog sveta.

Kao takva, svojevremeno je postala “preteška” i brojnim članovima američkog kongresa, pa konačno i administraciji Ovalnog kabineta… Ipak, u ime “zasluga” za širenje rusofobije i otvorene mržnje prema “istočnoj imperiji” i svemu što dolazi iz slovenskih zemalja, “duboka država” se pobrinula da je nagradi visokom funkcijom u “autokefalnoj”, nedodirljivoj i očito moćnoj organizaciji “Američka pomoć” (USAID)…

Da bi valjda pokazala koliko je Americi navodno stalo do Muslimana-Bošnjaka u BiH ovom prilikom je “očitala lekciju” bosansko-hercegovačkim Srbima i Hrvatima pa je “pozirala” ispred baščaršijske džamije, kod ulice Halači, te istakla kako je ova poseta za nju “veoma emotivna” jer je “…imala privilegiju da živi i radi u BiH tokom ratnog perioda”, te dodala da joj je iskustvo iz BiH promenilo život i dalo joj motivaciju da celu svoju karijeru posveti promociji mira i ljudskih prava.

Istina je da karijera do tada nepoznate Samante Pauer počinje upravo nakon “senzibilnih” kontakata sa tadašnjim bošnjačkim lobistom u SAD, Muhamedom Šaćirbejom koji je od nje napravio još ekstremniju verziju antisrpskog lobiste, nego što je to i on bio… I sve to se dešavalo kad je ona imala samo 23 godine i bila navodno izveštač nekih medija iz tek započetog rata u BiH…

I dok Samanta Pauer, trideset godina kasnije paradira ponovo po Sarajevu, otvoreno ignoriše Srbe kao konstitutivni narod i otvoreno diskredituje postojanje srpskog entiteta u BiH, Vučićeva diplomatija ćuti umesto da zatraži objašnjenje od američkih ambasadora u Beogradu i Sarajevu, u kom je svojstvu ona tu bila i koja su joj ovlaštenja pa je uzela sebi slobodu da “postrojava” političke vođe bosansko-hercegovačkih Srba (ali i Hrvata) kao “remetilačke faktore”, ističući politiku bošnjačke hegemonije u BiH kao ispravnu.

Umesto brojnih pitanja i oštre reakcije i Vučićeva propganda je ćutala o ovoj skandaloznoj poseti.

Istovremeno, dok je Samanta Pauer iz Sarajeva pretila i Rusima i Srbima, u njenom “dvorištu”, u SAD, inflacija je dostigla najveći nivo u poslednjih pola veka, cene svih proizvoda i usluga su porasle više od deset odsto, a Federalne rezerve (FED) štampaju dolare u neograničenim količinama, bezglavo puneći tržište novca papirima bez pokrića… Inflacija u SAD povećala je troškove svakodnevnog života do nepodnošljivih razmera i realni ekonomski pokazatelji govore da se ova imperija sklona padu, nalazi u najgorem stanju od Drugog svetskog rata… Direktor Federalnih rezervi (FED) Džerom Pauel (Jerome Powell) je početkom ove godine priznao da je novonastali potpuni haos u lancu snadbevanja glavni i vrlo teško rešiv problem te da je doveo do rasta cena koje mogu trajati duže nego što je iko očekivao.

Svetske vesti svakodnevno govore o tome da su stotine teretnih brodova usidreni izvan luka Los Anđelosa i Long Biča, inače, najveće u zemlji, te da predugo čekaju iskrcaj.

Kako inflacija raste, sve su veći otpori prema Bajdenovom programu “Build Back Better” (“Izgraditi bolje”) koji se bazira na velikim državnim investicijama u infrastrukturu širom SAD-a, ali i brojnim društvenim programima (što je zapravo isti program koji je Trampova vlada zvala “Učinimo Ameriku ponovo velikom”.

Finansijski kostur plana iznosi čak dva biliona dolara, ali se njime otvaraju mogućnosti za dodatne programe i troškove koji mogu narasti do pet biliona (neverovatnih pet hiljada miliona dolara!). Trenutni federalni javni dug SAD-a je čak 30 biliona dolara ali ga Bajdenov program “Build Back Better” još povećava za više od 15 odsto!

Zbog sigurnog pada demokrata na izborima i brzo rastuće inflacije, Bajden pokušava što pre progura “Build Back Better”. Ali, pred sam kraj 2021. godine, na veliko iznenađenje, demokratski senator Džo Mančin (Joe Manchin) javno je odbio da glasa za Bajdenov program i time uništio sve šanse da on prođe u Senatu. Bajden će, naravno, pokušati da zaobiđe Predstavnički dom i Senat, ali čak i tada zakon može srušiti Vrhovni sud SAD. Kad padne Bajden, pašće i ratnohuškački talog poput Samante Pauer…

Vučićev politički idiotizam doveo je do toga da je čak i mala Albanija “zapretila” Srbiji (još u septembru prošle godine) da “povuče vojsku sa granica Kosova”, jer je navodno “…preblizu i predstavlja pretnju za građane Kosova”…I to sve iz kabineta njegovog “prijatelja”, Edija Rame, koji se ovih dana (kraj januara 2022) raduje početku izgradnji velike NATO vazduhoplovne baze Kučova u Albaniji, u koju će ova vojna alijansa uložiti 51 milion evra, kako bi mogla biti korišćena za svoje operacije… Istina, Vučićeva Srbija se takođe naoružava, ali nema saveznike nigde u svetu, ili ako ga ima bilo gde, i svi je smatraju “nestabilnim partnerom” i na Zapadu i na Istoku… To je konačan rezultat Vučićeve vojne i svake druge diplomatije u poslednjoj deceniji.

A, rat je, sasvim moguće, razarajući i velikih razmera, možda bliži nego što to izgleda danas (mada svako živi u nadi da ga neće biti)… O tome Vučićev “kabinet” nema vremena da razmišlja dok “projektuje” svoje “velegradnje” i planira da “izgradi ceo region” o trošku već opljačkanih građana Srbije…

U dramatičnoj stvarnosti koja njega očito ne dotiče (a trebalo bi, jer je i Srbiju neko sa strane, pa i on lično, “založio” u velikoj igri koja sledi)…Ali, ako ne može i ne sme da progovori mali satrap sa Balkana, koji bi istovremeno i na Istok i na Zapad, znaju šta i kad da kažu veliki ljudi iz velikih, ljudskih pobuda…

Komandant nemačke mornarice Kaj Ahim Šonbah (Kay-Achim Schönbach) podneo je januara 2022. neopozivu ostavku na taj visoki vojni položaj, nakon žestokih napada iz vrha države zbog komentara koje je dao o Ukrajini.

Naime, Šonbah je rekao da je ideja da Rusija želi napasti Ukrajinu besmislena…

Istina, Nemačka vlada je odbila zahtev Ukrajine za isporukom oružja…Ali, Šonbah je javno kritikovao Zapad da mora tretirati Vladimira Putina kao ravnopravnog i sa poštovanjem, te da je poluostrvo Krim, koji je Rusija anektirala 2014. godine, “nestalo i nikada se neće vratiti”. Bilo je to dovoljno da mu viša komanda Bundesvera i brojni nemački liberali zatraže izvinjenje, ali su umesto toga dobili njegovu momentalnu ostavku, dajući nadu da u moralno posrnulom svetu još ima ponosnih i pravdoljubivih ličnosti..

Za razliku od Srbije i čitavog regiona takozvanog Zapadnog Balkana, gde se “vođe” samopostavljaju a podaništvo u udvorički duh neguju generacijama, u protestantskoj Nemačkoj političar nije i ne može biti nedodirljivi svetac. To je na svojoj koži odmah po dolasku na mesti kancelara osetio Olaf Šolc (Olaf Scholz) koji je na meti napada opozicionih stranaka zbog ilegalnog spašavanja jedne hamburške banke umešane u takozvanu “cum-ex-aferu” u vreme dok je on bio ministar finansija Nemačke.

Još pre godinu dana, tužilaštvo u Hamburgu je vodilo predistražni postupak protiv njega, a razlog za to je bilo devet krivičnih prijava građana protiv njega, sve u vezi sa pomenutom “cum-ex-aferom”… Reč je o skandalu koji se proteže na razdoblje od barem poslednje dve decenije. Mreža banaka, advokata i superbogatih pojedinaca, našla je način poslovanja vrednosnim papirima tako da im se jednom (ili čak nijednom) plaćen porez nadoknađivao više puta! Razne evropske države su tako oštećene za više od 50 milijardi evra, a među njima i Srbija koja je, posebno za vreme Vučićevog dosadašnjeg režima otvorila širom vrata za sve nemačke korporacije, pojedince i organizacije, bez provere bilo kakvog bonineta ili “stepena čistoće novca”…Jer se ovde u Nemačku ispravnost veruje…

Ali, ni Nemačka danas samoj sebi ne veruje, jer se saznalo da je javni tužilac u Hamburgu tri nedelje pre izbora obustavio dalju istragu protiv Šolca. Neverovatno zvuči da mu je istragu obustavila vlada, jer, još neverovatnije: na snazi je zakon prema kome su sudije nezavisne ali državni tužiocu nisu! To je formulisano u članu 146. nemačkog Zakona u tužiocima gde doslovno piše: „Službenici tužilaštva moraju se pokoriti službenim instrukcijama svojih pretpostavljenih.”

Prema tom zakonu postoje tzv. interni i eksterni pretpostavljeni. Eksterni pretpostavljeni, koji ima poslednju reč je – nadležni ministar pravosuđa. Dakle, član vlade. Ali je skandal utoliko veći što se radi o zakonu koji potiče iz paketa Zakona pravosuđa starog nemačkog Rajha iz 1879. godine! Zahvaljujući njemu, i danas Nemačka vlada može zaštititi samu sebe od kaznenoga gonjenja!

To je 2009. uočila Parlamentarna skupština Veća Evrope koja je zatražila od Nemačke da ukine spomenutu zakonsku odredbu. Deset godina kasnije, Evropski sud pravde nije hte da prizna jedan nemački međunarodni nalog za osumnjičenim kriminalacem, jer “nije bilo dovoljno garancija da je nemačko pravosuđe nezavisno! Vučićev podanički karakter teško bi razumeo da Nemačka kojoj se klanjao tokom mandata Angele Merkel, nikada nije bila savršena država, uprkos velikom bogatstvu, snazi i statusu evropske velesile. Još manje bi razumeo da je bankarska mafija svugde rasporedila svoje “političko krilo “ (Mario Dragi u Italiji, Emanuel Makron u Francuskoj, pa i Šolc u Nemačkoj…) kako bi upravljala novcem pola milijarde poreskih obveznika EU i čitavog kontinenta… Srbija sa Vučićem i bez njega, predstavlja samo još jedno “ostrvo” nezamislive korporativne pljačke koje ovi desperadosi pokrivaju pričom o “novoj političkoj kulturi, etici, takozvanoj društvenoj odgovornosti…” i sličnim amaterskim frazama za koje su one iz komunističkih vremena čisti sofizmi, biseri demagoških mudrosti…

A 1.

Kupovina i prodaja

Haos, nestručnost, neznanje, prostakluk…To je rezime odlazeće Vučićeve vladavine…Ali, šta se stvarno dešavalo tokom decenije njegovog vladarskog ludila, pokazaće ekonomski, unutrašnjopolitički i spoljnopolitički bilans za koji je već sada jasno da je katastrofalan…

Ako je u Londonu, u sred britanske vlade i parlamenta mogla da godinama deluje službenica kineske obaveštajne zajednice, izvesna Kristina Li, koliko li je takvih “Kristina” radilo i radi pod zaštitom Vučićeve vlade, razarajući Srbiju i spolja i iznutra? Ova već “provaljena” Kristina Li, o kojoj u Londonu uveliko pišu, isplaćivala je stotine hiljada funti Beriju Gardneru (Barry Gardiner), bivšem visokom funkcioneru Laburističke stranke kao i samoj stranci. Družila se blisko sa bivšim konzervativnim premijerom Dejvidom Kameronom na jednom događaju 2015., a drugom prilikom i sa bivšim predsednikom laburista Džeremijem Korbunom (Jeremyjem Corbynom).

Vrhunac je bio 2019. kad je konzervativna premijerka Tereza Mej (Theresa May) odlikovala Kristinu Li “za doprinos u uspostavi prijateljskih veza s Kinom”…Skandal je ovih dana saznala sva britanska javnost, ali je šteta učinjena. Kupovina političara i čitavih vlada pa i britanske, nije ništa novo i nemoguće.

Ako je Vučić prodao Srbiju po više puta za vreme svojih mandata, a izgleda da jeste, nije teško zamisliti kakve će sve hipoteke pasti na svakom kvadratnom kilometru ove razvaljene države…

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име