Mноге народе je заробилa елитa Новог Светског Поретка
Што се данас може коментарисати у свету који је потпуно измењен и на неповратном путу да промене буду такве да ни привид оног старог света не буде било могуће наћи нигде у свету. Какав је ово заправо свет у којем није могуће доказати несагледиве историјске последице нацизма или није могуће приволети неког сагледавању страдања деце кроз осам година систематског уништавања живота грађана Новорусије или Народне Републике Доњецка и Народне Републике Луганск.
Kонформизам и безбожје
Свет као да разматра данашње стање као неку игру у којој будеш на нечијој страни игноришући све људске, друштвене, историјске норме и аргументе и терајући цео процес распадања даље и даље. Сасвим је јасно да су многе народе заробиле елите Новог Светског Поретка, али страшније у свему је мишљење, конформизам и безбожје обичног човека које је заправо најпресудније гориво на којем елите возе овај свет у пропаст. Да ли је инстикт чопора једино што је запад сачувао од цивилизацијских тековина, па даље у некаквом матриксу планира да разори сваку могућност изласка из ове сада зване украјинске криза? Да ли се прогоном уметника, научника, спортиста и безбројним лажима може било где стићи и да ли народи морају пружити отпор овом хаосу. Али како? У дугом низу малтетирања пандемисјским играма, некоме као да је стало да крупним корацима и најдрскијим потезима стигне до процеса који цело светско друштво води на дно опстанка.
Право питање је ко покреће мржњу у малим европским народима према великој Русији и да ли се свет не може отргнути бруталној агенди бесмисла супростављању Истоку и не уређује ли сав овај хаос тело Новог Светског Поретка. Само то надтело може игнорисати непосредне и вероватно следеће у низу тешке последице енергетске инсуфицијенције у нпр. мегаполисима или великим градовима, а шта ће донети поремећај финанцијских услуга које ће у потенцијалном рату валута донети страшне слике безнађа новог света. Ко тако подстиче народе да се гурају у први ред нуклеарних дејстава успут чудећи се – ко ће такав рат водити. Данашње наоружање под именом нуклеарна тријада подразумева ваздушно, поморско, копнену нуклеарну способност војних снага и то је реалност. Не реалност на Марсу, него овде пред свима нама.
Tанкa линијa опстанка
Успут можда смо пропустили нешто веома чудно, да је у једној не баш добро организованој држави каква је Украјина са познатим високим криминалним потенцијалом уништено војним оперцијама Руске Федерације наводно 13 био-лабараторија. Да ли смо нешто пропустили да видимо? Изгледа да јесмо. Не би такве лабораторије биоинжињеринга биле распоређене по ободу Русије, сетимо се земаља у којима се ова „наука“ развијала, нпр. Казахстан, Грузија.., да неко не планира пропустити да рањено здравље човечанства подсети шта је прави патоген, а за ту светску поставку потребно је имати урушене економије, ратне конфликте да би се оствариле жеље чувених богаташа и моћника овог света којима је редизајнирање света, не само „мета стварности“, омиљена игра. Ако ни за шта друго, свет би се у свом опсеценаријуму медијима и лажи-цивилизацијском статусу требао запитати да ли ће моћи довека игнорисати танку линију опстанка и сопствене одговорности у томе. Одавно није довољно – само мрзети Русе.
Надаље, сада је по свему судећи ту пред нама и још по нека реалност, реалност са прописима и законима логора под именом 4. индустријске револуције у креацији Светских економских, здраствених и других форума који су и сами логистика свег планираног хаоса. Неоспорно је да се сви у свему овом налазимо у изузетно тешком положају. Иако охрабрени решавањем кризе у Украјини, балкански простор, а посебно српске земље су претоварене политичким мешетарима НАТО провијенције, еколошким предаторима, економском нелогиком храњења инвеститора у криминално развраћеном друштву где би уплив било које пријатељске силе у овом моменту био са несагледивим последицама. Враћамо се на почетак са питањем, да ли широки друштвени слојеви пребнабргавајући најгоре процесе и још бестидније људе у сопственом политичком и друштвеном животу доприносе најпресудније развоју најчудовишнијих система као што то видимо у Украјини. И да ли ћемо и сами видети куда плови наш брод лакомисленог поигравања свиме што би држава као институција требала бити. Дакле остаје нам само уска стаза отпора као она сламка издржљивости која је овај народ увек доследно узводила ка победи свих тешких искушења. Свако даљње повлађивање безумним и издајничким поступцима ове власти имаће сада вишеструко веће последице, пример за то нам је и у Украјини, али и у безумљу суседних земаља Русије. Споменимо да је прошао и 600. дан опстојања народа пред Скупштином у примеру отпора који нам ја сада насушна потреба.
„Бранимо наше свете пријатеље у лику великог руског православног народа и надајмо се да ће и други народи разумети своје Богом дано постављење“
Гордана Кангрга-Микулић, мр. Рачунарске Технике и мр. Телекомуникација и Информатике, иницијатор и организатор Сабора Универзитетских Професора у оквиру којег сте сведоци бројних излагања наших цењених професора и доктора наука која се одвијају сваког петка у просторијама Ћирилице.
Врчин. 4.3.2022.
