Шта може да добије Вељко Беливук оптужујући власт за своја недела? Окривљени иначе има сва права да се брани како му падне на памет: да лаже, измишља, конструише, али и да говори истину. Или да је помеша са пригодним измишљотинама.
Шта је истина од свега што Беливук говори пред судом – на суду је да разлучи и одвоји чињенице од лажи којима се можда спасава кожа. Од маштовитих прича које негирају језива сведочанства, о процесу претварању људи у млевено месо. И како се једна навијачка новела несметано и уз подршку власти претворила у канибалске оргије?
Требало је да то буде суђење групи криминалаца и убица за масовне злочине свих врста, дакле без уплива прљаве дневне политике. Али без те делатности која означава вештину могућег, тешко је замислити озбиљне криминалце. На средини или на дну је злочин, са машином за млевење меса која је овде алат и средство за утеривање страха. На врху упадљиво прећуткивање које је имало смисао амнестије.
Овде је организовани криминал продуктивна делатност, лагодна могућност упослења небројене паразитске армије која се броји у одбрамбене снаге владајуће секте. То је слабо сакривена тајна, сви послови у сивој зони, на самој граници злодела а и у злоделима припадају њима. Навијачке групације одавно немају никакве везе са фудбалом. Вође навијача су мали кумови, слободни дилери опијата, сплавари, рекеташи, утеривачи дугова, насилници подређени централи као језгро преторијанских трупа режимске врхушке.
Такву везу није могуће сакрити, па се она није ни крила. После убиства Салета Мутавог, његова навијачка војска наложила је играчима Партизана да на неколико утакмица носе дресове са његовим ликом на грудима. У управи Партизана није било отпора, управа је и осликала икону.
Тада се из другог плана појављује Беливук са својом суровом екипом. Јавно је тукао чланове управе Партизана који су од њега бежали као зечеви, али и њихове телохранитеље. Веља Невоља је постао реални извор страха, осумњичен за нека убиства, па ослобођен због недостатка доказа.
Лично се доказао врху власти, постао је кључни човек који је са својим горилама био додатна заштита владара од непостојећих опасности. Свакако је био задужен за многе прљаве, па и најпрљавије послове. Човек од поверења самог врха, можда чак и са статусом личног пријатеља поглавице. Могао је да ради шта год пожели, и он је то радио.
Шта је све урадио, још није познато. Легенда каже да је пао у немилост кад је ошамарио „малог“ који воли да буде виђен у опасном друштву, а то је његовог тату довело до врхунске констернације. И ту, каже иста легенда, почиње сумрак Вељка Беливука и усиљена контрола његове месарске радње и других разрађених послова.
Беливук на суду тврди да је био у сталном контакту са Вулином и са Глишићем. Да се виђао и са Вучићем, кад год је требало. Рушио је у Савамали. Радио је све што му кажу, а изнад тога је следила његова креативна надградња уносних подухвата. Све остало изван важних државних ствари радио је за себе. А онда је неко приметио да људи нестају и да их месецима нема.
Једне вечери, уместо цртаних филмова, на државној телевизији су приказани остаци самлевених људских тела. Пре такве телевизијске премијере, владар је рекао отприлике: склоните децу, старце и нервно лабилне од телевизора. Следе ужасни призори, видећете оно што никада пре нисте видели.
Беливук каже да његови људи нису никога самлели. Они који су нестали свакако се крију негде. Можда се једнога дана и врате. Све оно што је показао његов председник на јавном сервису, само је фотошоп и дигитална илузија.
Таблоиди које уређује кабинет владара пребацили су Беливука у опозицију, тврдећи да он ради за њих, а против Вучића, који је први објавио причу о ћевапима са људетином.
Добро, можда Беливуку не треба веровати баш ништа. Али, ваља проверити. Шта о његовом развојном путу знају Вулин, Глишић и Вучић. Да ли је и колико био њихов? Да ли је са Ђуком носио бакљаду по крововима и додатно плашио грађане већ уплашене од ковида, кућног затвора, дугих цеви и ванредног стања? Да ли су му веровали, и ако јесу због чега?
Срђан Миливојевић тражи да Вучић одмах поднесе оставку, јер га је пословни партнер оптужио за непочинства која су у неподношљивом нескладу са функцијом коју А.В. обавља. Многи мисле да су та сведочења, иако спорна због позиције Беливука, узнемирујућа и тешко подношљива.
Вучић је синоћ јавно сведочио о својим опасним везама: Ко, шта? Беливук и његова група?! Никад чуо.
Љубодраг Стојадиновић