Oд Аранђеловца до Абориџина

Cредином прошлог века Британци су изводили масовне нукларне пробе у Аустралиији. Локално становиништво, махом абориџинско, било је изложено јакој радијацији због које су оболевали и умирали од најтежих болести. Аустралијске власти причу су деценијама гурале под тепих, али је захваљући једном Србину свет сазнао истину.Његово име је Сретен Божић, али светској јавности познатији је као Б. Вонгар, песник и вишеструко награђивани писац.

Његова необична животна прича води преко родне Горње Трешњевице у близини Аранђеловца, до Париза и дружења са великанима попут Жан Пола Сартра, Симон де Бовоар и Самјуела Бекета, до Аустралије.

Најмањи континент сањао је од детињства када му је отац Стеван причао као је пре његовог рођења трагао за златом у Аустралији. Након годину дана пута бродом из Европе стигао је на аустралијско копно. Купио је камилу и кренуо преко пустиње Танами да би стигао до Кимберлиза где је било посла за дошљаке. Пут кроз пустињу био је дуг и напоран. Измореног и жедног Сретена пронашао је стари Абориџин и спасио му живот. Тако се Србин обрео у малом абориџинском селу недалеко од места где су Британци тестирали нуклеарно оружје два пута јаче од бомби бачених на Нагасаки и Хирошиму.

За нуклеране тестове спровођене у Маралинги и Ему пољанама у Јужној Аустралији и око западноаустралијских острва Монте Бело у периоду од 1952. до 1963. године Велика Британија имала је дозволу владе Аустралије. Тадашњи аустралијски премијер Роберт Мензис дозволио је британске нуклеарне пробе без консултација са кабинетом, сматрајуц́и да ц́е Британија заштити Аустралију у “нуклеарном свету”.

Дошао је дан победе и за стотине аустралијских староседелаца који су били изложени екстремном нивоу радијације због британских нуклеарних проба. Аустралијска влада наложила је да им се покрију трошкови здравствене заштите.Ова одлука имала је озбиљне последице по локално становништво. Око десет хиљада Абориџина због зрачења је ослепело или умрло. Многи су добили тешке повреде и деформитете, попут неплодности, проблема са плуц́има, дефеката коже и канцера. Здравствена документација показала је да су деца рођена после нуклеарних проба имала туморе, развијену церебралну парализу, недостатак костију и болести срца.

Аустралијске власти ову чињеницу су прећуткивале, али Сретен, који је убрзо по доласку приметио да људи у племену овог најстаријег светског народа или тешко болесни или слепи, није желео да зажмури.

Сретен или Барнубир како је добио име међу Абориџинима, односно Би Вонгар, први је својим књижевним радом указао на нуклеарне пробе на континенту, и ископавање уранијумске руде које су запретиле да доведу до истребљења староседелаца континента.

Написао је “Нуклеарну трилогију”, сведочанство о ужасним последицима са којима су се Абориџини носили годинама након што су пробе престале. Ова књига донела му је много признања, али и невоље са властима. Његови романи били су забрањивани у Аустралији, али објављивани у САД и Европи.

О страдању Абориџина од нуклеарних проба покушао је да обавести јавност и изложбом фотографија, али је она затворена само сат времена након отварања. Свих пет хиљада фотографија које је Вогнер сликао запленила је власт. Полиција је редовно наџирала његову кућу и имање, а забрањено му је да јавно говори о атомским пробама на Абориџинима.

Деведесетих година Б Вонгар је почео да пише роман “Раки”, причу о абориџинском дечаку одраслом у Србији. Рукопис ове књиге запленила је полиција. Колеге писци су устали у његову одбрану, али без успеха. Тек касније, по сећању, Вонгар је поново написао забрањени роман. За то дело, 1997. године највећу аустралијску награду за књижевност.

По правилнику Удружења књижевника Аустралије, добитник ове награде постаје државни кандидат за Нобелову награду за књижевност. Међутим, већ идуће године правилник Удружења је промењен. Нове одредбе налагале су да се за Нобелову награду бирају два кандидата на основу предлога чланова ове књижевне асоцијације. Сретен Божић остао је тако без кандидатуре.

Данас Вонгар живи са чопором дингоса у кући у Мелбурну, и на имању у црвеној пустињи Танами. Због тога га Аустралијанци зову Динго-човек. Ожењен је Абориџинком са којом има двоје деце.